Монаси сачували вјековну традицију: Погледајте гдје се праве вина чувена у свијету

22 Jun 2025 1 min read No comments Vijesti
Featured image

Манастир Тврдош у Требињу, сматра се једним од најпосећенијих манастира Српске православне цркве, а познат је као један од најстаријих манастира на овим просторима, по чувеним винима, те по чињеници да је у њему замонашен Свети Василије Острошки.

извор: Требиње данас

Сваке године Тврдош посете десетине хиљада људи различитих вера, религија и нација. Овај манастир, посвећен Успењу Пресвете Богородице својом лепотом одузма дах, а томе додатно доприноси амбијент јер је подигнут на стенама места Тврдош, поред десне обале реке Требишњице.

У једном од најзначајнијих духовних и културних центара, са богатом историјом, у првој половини 17. века замонашио се Свети Василије Острошки Чудотворац. Он је рођен у селу Мркоњићи које је десетак километара удаљено од манастира, а данас се испред његове куће налази и капела.

По народном предању Тврдошки манастир је основао Свети цар Константин и његова мајка Јелена, а затим је, пошто је био срушен и пуст, постао задужбина краља српског Милутина, крајем 13. или почетком 14. века.

У 16. и 17. веку Тврдош је био седиште Хумско-Херцеговачке, односно Требињске митрополије. Током турско-млетачког рата манастир је порушен, а дио реликвија пренесен је у манастир Савину у Херцег Новом и манастир Дужи, одакле је 1992. године у Тврдош пренесена рука Свете краљице Јелене Анжујске, мајке краљева Милутина и Драгутина.

На улазу у манастирску цркву могу се видети остаци раније богомоље, који су заштићени стакленим подом.

Уз ове остатке, археолози су открили и стари подрум из 15. или 16. века који се урушио када је срушен манастир због детонације или земљотреса.

Подрум је обновљен, а у њему се данас чува велика бурад израђена од славонског храста запремине 5.000 литара. Ту црвено вино одлежава 18 до 24 месеца, а на тржиште излазе три године стара вина. Осим великих у подруму се чувају и мања дрвена бурад у којима одлежава вино. Мало даље, уз саму Требишњицу, укопан је нови подрум опремљен најсавременијом технологијом, савршено уклопљен у постојећи комплекс.

Манастир и ови подруми односно “манастирске избе испуњене вином” помињу се у једној старој епској народној пјесми. Српски монаси су вековима чували традицију винарства, знање о узгајању винове лозе и производњи вина.

Осим Тврдоша данас мало који манастир може да се похвали сопственим вином које је у рангу направљених у најбољим винаријама, а та чињеница потврђена је и многобројним наградама са светских оцењивања вина.

Најпознатија вина овог манастира су она која се праве од аутохтоних сорти грожђа и то од херцеговачке односно црногорске сорте вранац и аутохтоног белог грожђа жилавка.

Спајањем старих и модерних технологија производи се више вина, чувени “Вранац”, те “Цабернет”, “Мерлот”, “Метох”, као и слатко литургијско вино које се користи за свету причест у овом манастиру.

Производе се и “Жилавка”, “Цхардоннаy”, те “Розе” које се производи пар година и “Тамјаника” која тек треба да буде флаширана.

У манастирској винарији производи се 600.000 до 700.000 литара годишње, од чега је само 20 одсто бело вино.

Нова производња је покренута почетком 2.000-тих година, док је винарија основана 2006. године. За кратак период направили су огроман успех и постали препознатљиви по производњи врхунских црвених вина.

Вино из Тврдоша стигло је у све земље региона, многе европске земље, као и Кину и Јапан, Сједињене Америчке Државе, као и Аустралију и Нови Зеланд.

На такмичењу вина у Лондону, које сваке године у мају организује најпрестижнији и најеминентнији вински часопис на свијету „Декантер“, 2018. године освојили су златну медаљу са вином “Велика резерва” из бербе 2009. у веома јакој конкуренцији више од 16.900 вина из целог света. Исте године вина „Вранац“ и „Хум“ освојили су бронзане медаље.

У манастиру Тврдош монасима и искушеницима помаже и око 40 радника, те сезонски радници неопходни због великог броја хектара под виноградима. Маслине и производња меда додатан су посао, као и радионица.

 

Share:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *